Bosna i Hercegovina oko 70 odsto spoljnotrgovinske razmjene ima sa zemljama Evropske unije.
BiH kao mala ekonomija od 1998. godine ima sopstvenu valutu – konvertibilnu marku. Na primjer, Crna Gora već više od 20 godina kao valutu koristi evropsko sredstvo plaćanja, evro.
Pitanje koje se dugo postavlja jeste da li je u Bosni i Hercegovini potrebno uvesti evro i ukinuti domaću valutu.
Domaći stručnjaci su pokušali dati odgovor na ovo i pitanje šta bi bilo potrebno učiniti da se to desi te da li bi narod uopšte želio da koristi evro kao sredstvo plaćanja.
Ekonomista Saša Stevanović smatra, kada se govori o ukidanju sopstvene valute, da je to delikatno pitanje.
“Valuta je odraz državnosti, odraz nekog vremena, istorije, simbola suvereniteta. To nije čisto ekonomsko pitanje. Na primjer, srpski dinar pojavio se prvi put 1214. godine i to je zvanično druga valuta po starosti, prva je britanska funta, koja se pojavila 800 godine. Ako zanemarimo taj istorijski kontekst, ako zanemarimo emociju zbog pitanja da li treba ukinuti valutu, ako to posmatramo kao ekonomsko pitanje, onda treba vidjeti koje su ekonomske koristi. Ako imamo “papir” koji svoju vrijednost crpi i u potpunosti je vezan za evro. Znači, svaka naša domaća konvertibilna marka je papir koji cirkuliše na domaćem tržištu, a njegova vrijednost zavisi od vrijednosti evra. Iskustvo je Crne Gore da nemaju domaću valutu, a pitanje je da li malim ekonomskim sistemima domaća valuta i koristi, kao što je i pitanje da li mali ekonomski sistemi mogu voditi nezavisnu monetarnu politiku”, kaže Stevanović.
Prema njegovim riječima, svi ekonomski šokovi iz Evrope se reflektuju kod nas.
“Ne raspolažem podatkom koliko se na mjenjačkim poslovima zarađuje te koliko to građane košta. Prelaskom na evro tih troškova ne bi bilo. Takođe, izgubila bi se i potreba da se vrijednost domaće valute “čuva” kapitalom centralne banke, te bi se onda postavilo pitanje: Šta sa tim kapitalom? Izuzetno je složeno pitanje, delikatno, ali osim neke emotivne, suverene koristi, ekonomska računica ukazuje da bi bilo opravdano ukinuti domaću valutu. Na kraju, možda i pitanje za građane da se putem referenduma izjasne šta misle o tome. Takođe i da svaki od čitalaca postavi sebi pitanje da li bi više volio da platu prima u evrima i da plaćanja vrši u evrima”, istakao je Stevanović.
Doktor ekonomske diplomatije Siniša Pepić ističe da Bosna i Hercegovina ima fiksni kurs prema evru zahvaljujući valutnom odboru, što znači da KM ne može slobodno fluktuirati na tržištu i time nema mogućnost monetarne politike koja bi omogućila prilagođavanje kursa u slučaju ekonomskih šokova.
“U tom smislu, moglo bi se tvrditi da prelazak na evro ne bi predstavljao značajnu promjenu u pogledu monetarne fleksibilnosti, jer BiH već praktično koristi evro kao referentnu valutu. Međutim, postoje ključne razlike između trenutnog režima valutnog odbora i potpunog usvajanja evra. Dok je KM formalno vezana za evro, zadržavanje vlastite valute daje BiH određeni nivo autonomije i simboličkog suvereniteta. Uz valutni odbor, BiH i dalje ima kontrolu nad svojim bankarskim sistemom, a iako nema mogućnost prilagođavanja kamatnih stopa ili kursa, zadržava neke instrumente za održavanje finansijske stabilnosti. Ako bi BiH usvojila evro, izgubila bi i preostale mehanizme kontrole, poput mogućnosti kreiranja nekakvog minimuma vlastite monetarne politike kroz Centralnu banku BiH. To znači da bi bila u potpunosti podložna monetarnoj politici Evropske centralne banke (ECB), koja svoje odluke donosi na osnovu stanja i potreba ekonomija evrozone, koje se mogu značajno razlikovati od potreba ekonomije BiH”, objašnjava Pepić.
Prema njegovim riječima, u slučaju ekonomskih kriza specifičnih za BiH, ECB ne bi bila u obavezi da u obzir uzima specifičnosti i potrebe BiH pri donošenju odluka o monetarnoj politici.
“Pored toga, prelazak na evro podrazumijevao bi i ispunjavanje strogih ekonomskih i fiskalnih kriterijuma, uključujući održavanje niskog budžetskog deficita i javnog duga. Bez sprovođenja strukturnih reformi, prelazak na evro mogao bi donijeti više štete nego koristi, ograničavajući mogućnosti za ekonomski rast i razvoj. Da skratim, dok fiksni kurs prema evru zaista ograničava monetarnu fleksibilnost, zadržavanje KM daje BiH određeni nivo kontrole nad sopstvenim ekonomskim i finansijskim okruženjem. Potpuni prelazak na evro bio bi veliki korak koji bi trebalo da bude rezultat sveobuhvatne analize i strateškog razmišljanja, uzimajući u obzir dugoročne ekonomske interese zemlje”, naglasio je Pepić.
Izvor: Nezavisne
