Većina ljudi nije spremna da izdvoji veliki novac za rakiju i zapravo ne zna kako da prepozna da li je ona vrhunskog kvaliteta, ili je zapravo falsifikat, kažu stručnjaci.
Ninoslav Nikićević, profesor Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu ima nadimak “doktor za šljivovicu”, jer je doktorirao na aromatičnim sastojcima šljive požegače i rakije šljivovice.
On je za MONDO odgovorio na pitanja kako da znamo da je rakija dobra, da li se češće falsifikuje dunja ili kajsija i zašto neki tvrde da medovača nije prava rakija?
Najčešće se falsifikuje dunja
Ninoslav Nikićević kaže da se u Srbiji najčešće falsifikuju voćne rakije od dunje, kao i da se proizvođači služe različitim sredstvima.
“Ogromna većina, da ne kažem svi proizvođači dodaju repin šećer, da bi dobili veću količinu destilata. Zatim rakije vilijamovka, kajsijevača i malinovača. Najređe se falsifikuju šljivove prepečenice i voćne rakije od jabuke”, objašnjava Ninoslav Nikićević.
Ako je domaća, ne znači da je kvalitetna
Vrhunska rakija ne može da se kupi po malim cijenama i to je ono što moraju da znaju svi ljubitelji ovog žestokog pića.
“Rakija se kupuje na crno zato što ljudi nemaju novca da plate rakiju više i zato što su slabo edukovani o kvalitetu rakije. Ako je proizvedena u domaćoj radinosti, kod seoskih ili gradskih domaćina, ne znači da je uvek prati adekvatan kvalitet. Ipak, rakija vrhunskog kvaliteta ne može da se kupi za malo novca”, kaže Ninoslav.
Dobra rakija ima prirodan miris, pije se gutljaj po gutljaj
Dobra rakija prepoznaje se tako što je kristalno bistra, bez obzira na to da li je bezbojna ili obojena, kaže Ninoslav.
“Mora imati tipičan i dopadljiv prirodni miris, aromu i ukus na voće od kojeg je dobijena. Kada se sipa u čašu, na unutrašnjim zidovima čaše treba da se formira vidljiv glicerinski uljasti sloj. Treba da sadrži i optimalnu koncentraciju etanola. Teba progutati samo jedan gutljaj rakije, znači gutljaj po gutlaj, nikako preterivati”, kaže Ninoslav.
Ne smij biti oštrine i peckanja
Treba da se osjeti prijatnost i sklad, objašnjava sagovornik. Prilikom gutanja loše rakije, osjeti se praznina, peckavost, štipanje i odbojnost.
“Stare i veoma stare voćne rakije treba da imaju plemenitu aromu, koja mora biti postojana minimum 10 sekundi. Kada se radi o šljivovoj prepečenici, dunjinoj prepečenici, komovici, muskatnoj lozovači, konjaku, malt viskiju, to treba da bude i duže od toga”, objašnjava sagovornik.
Jeftin miris na aceton i razređivač
Nekvalitetna voćna rakija nije kristalno bistra, često je i mutna. Miris je, čudan, vještački, bombonski, takozvani jeftin miris, objašnjava on.
“Na unutrašnjim zidovima čaše nevide se glicerinske suze, ili su one veoma retke. Često se oseti miris prvenca, koji lini na miris acetona ili razređivača. To može da bude i miris patoke, odnosno ustajale bare, miris buđi, zemlje, koštice i slično. Takođe se može osetiti i veštački jeftin miris usled dodavanja veštačkih industrijski proizvedenih voćnih aroma, što je obmana potrošača”, kaže doktor za rakiju.
Prevara sa medovačom
Medna jaka alkoholna pića mogu da budu medovača, medovina i medica, kaže Ninoslav.
“Medovača je jako alkoholno piće dobijeno destilacijom delimično ili potpuno fermentisanog mono ili poliflornog meda. Izuteno se retko proizvodi i u svetu. To je izuzetno piće, naročito kad se pošteno proizvede i stavi da sazreva i stari u hrasovu urad minimum pet godina. Koncentracija etanola u medovači treba da je 40-42% vol. Najkvalitetnije medovače dobijene od lipovog i suncokretovog meda”, objašnjava Ninoslav.
Medovina je alkoholno piće dobijeno fermentacijom mono ili poliflornog meda i to je zapravo medno vino sa koncentracijom etanola 10-13% vol, dodaje on.
“Medica je jako alkoholno piće dobijeno dodatkom pčelinjeg meda nekom alkoholnom medijumu, najčešće je to jabukov ili jošov destilat. Skoro svi u Srbiji upravo to proizvode ii spravljaju, a na etiketu stave da je medovača. To nema nikakve veze sa pravom medovačom, koju sam opisao prethodno. Eto, opet obmana potrošača, koji kažu da medovača zapravo nije prava rakija, nisu u pravu”, kaže on.
Izvor: Mondo
