Onaj ko piše prijeteće poruke u kojima navodi da će dići škole i bolnice u Srpskoj u vazduh to radi isključivo sa namjerom da izazove strah i paniku. Ali evidentno je da to što piše u porukama je samo “baljezganje”, realno gledano, rekao je “Glasu Srpske” profesor sa Fakulteta za bezbjednost u Beogradu Goran Mandić.
Dalje ističe da navodi u porukama da će sve dići u vazduh su nemogući, jer je za tako nešto potrebno da se u objektima postavi na stotine tona eksploziva.
“To je sve po meni pucanje u prazno i budalaština”, naveo je Mandić i dodao da komentar o profilu ličnosti koji šalju monstruozne poruke najbolje mogu dati stručnjaci iz Klinike za psihijatrijske bolesti “Dr Laza Lazarević”.
Na pitanje kako oni koji šalju poruke dolaze do imejl adresa škola jer pojedine nemaju ni internet adrese, Mandić navodi da za to postoji mnogo načina.
“Mislim da to nije veliki problem. Iako nisu javno izloženi, oni sigurno postoje negdje. Sigurno na nekom mjestu postoji spisak njihovih imejl adresa. Mnoge škole se prijavljuju na konkurse, a neko pokupi sa tih prijava sve njihove imejl adrese. Možda su sve te škole konkurisale u inostranstvu za neke donacije i time su njihove adrese ostale evidentirane i tamo”, poručio je Mandić.
Poručuje i da je evidentno da sve ono što se nedavno dešavalo u Srbiji sada samo prelilo na Republiku Srpsku.
“Kada vide da ne mogu da ostvare svoje ciljeve ili im se pojavi ideja za nečim novim prestaće i dojave o postavljenim bombama. Tako je bilo u Srbiji. Isti je to model pritiska”, naveo je Mandić.
Poručuje i da je skoro nemoguće ući u trag ljudima koji šalju prijeteće poruke u kojima navode da je postavljen eksploziv.
“Na primjer neko može kupiti mobilni telefon bez ikakvog traga. Zatim sjedne u neki kafić i “nakači” se na internet kafića, tako da ga ne snima nijedna kamera ili parkira automobil negdje dalje i pošalje sve te poruke. Kako da vas nađu. Nikako”, objasnio je Mandić.
Dodao je da oni što šalju poruke znaju šta i kako da urade te da im je nemoguće ući u trag.
“Mogu oni napraviti određene propuste, ali generalno gledano sve oni koji su uhapšeni u Srbiji su diletanti kojima je mozak ograničenog kapaciteta. Sve je to organizovano”, naglasio je Mandić.
Naglasio je da VPN server omogućuje ljudima da sjede u Beogradu, a šalju poruke iz Amerike ili pak iz Zimbabvea.
“Ti programi su povoljni. Preko servera VPN sve izlazi na internet iz zemlje koji server se odabere”, podvukao je Mandić i dodao da sve se te poruke šalju kratko te da onaj ko ih “štanca” neće na internetu biti šest dana, već svega nekoliko minuta.
Izvor: Glas Srpske | Marijana Miljić Bjelovuk
