Obično se alpinisti prije uspona na najviše vrhove svijeta naoružaju iskustvom i obiđu sve planine u regionu, ipak da postoje izuzeci primjer je Banjalučanin Ratko Perić koji će u osvajanje Kilimandžara krenuti fizički i psihički spreman, ali bez planinarskog iskustva, uz jaku volju i avanturistički duh.
U osvajanje najvišeg vrha Afrike ekspedicija u kojoj je i Perić planira da krene 8. februara, a ako sve bude prema planu na vrhu Kilimandžara trebalo bi da budu 22. februara.
Organizator ovog pohoda je Planinarsko društvo “Abonos” iz Banjaluke, a Perić za Glas Srpske ističe da će im pomagati lokalni vodiči u Tanzaniji. Ipak, od njihove izdržljivosti zavisi najviše da li će doći od zacrtanog cilja.
“Cijela priča je interesantna jer nisam planinar, barem ne aktivan. Do sada sam se penjao na Maglić, Kozaru i Vlašić, ali sve su to male planine u odnosu na Kilimandžaro. Nemam nikakvo alpinističko iskustvo, ali imam želju za avanturom, a što je najvažnije kondiciono sam dobro pripremljen”, priča Perić.
Po zanimanju je doktor nauka sportske fiziologije, a pored standardnih vježbi snage u teretani i kardio-treninga puno radi na vježbama disanja.
“Vježbam na uređaju “hipoksiko” koji je u mogućnosti da simulira visoke nadmorske visine te samim tim trebalo bi da budem u mogućnosti da se bolje adaptiram na hipoksične uslove visokih planina”, rekao je Perić.
Ovaj bivši sportista i sa 40 godina trči polumaratone, maratone, trijatlone, uz to je i ljubitelj ekstremnog skijanja.
“Mnogo prijatelja ušlo je u alpinističke vode. Lani sam pohađao jednomjesečnu školu planinarstva i čim su pomenuli da postoji šansa da se ide na Kilimandžaro, odmah sam se prijavio”, rekao je Perić.
Podsjetio je da je Kilimandžaro na gotovo 6.000 metara nadmorske visine, gdje je smanjen nivo kiseonika u vazduhu.
“Nije bezopasno, ali idemo, najveći izazov na Kilimandžaru su niske temperature, a na usponu možemo očekivati i oko minus 20 stepeni. Manjak kiseonika u vazduhu može dovesti do visinskih bolesti, ali nadamo se da će nas sve to zaobići jer smo spremni za ovu avanturu”, rekao je Perić.
Istakao je da je kvalitetna planinarska oprema neophodna za ovakva putešestvija.
“Kada kažete da idete na Kilimandžaro svi pitaju koliko košta ekspedicija, usluge vodiča i avionska karta, a ljudi misle da se sve tu završava. Za ozbiljne vrhove treba i adekvatna oprema, a ona je skuplja nego kompletna ekspedicija, tako da sam više od 70 odsto stvari kupio u EU jer kod nas nema većine tih stvari ili je namijenjena za manje planine”, rekao je Perić.
Trka s bikovima
Prema riječima Ratka Perića, do sada je imao više avantura, ali izdvaja onu u španskoj Pamploni gdje je učestvovao u trci sa bikovima.
“Sve što ima veze sa bikovima je stil života u Španiji, borbe matadora u areni, koride. Bio sam u prilici da trčim s bikovima, što je veliki adrenalinski doživljaj. To je stampedo, 12 bikova trči prema vama, u uskim ulicama, u dužini od 850 metara. Ulice su ograđene, zatvorene, a samo trkači i bikovi mogu biti tu”, rekao je Perić.
Izvor: srpskainfo.com
